КЛИНА – Педесетак Срба повратника у села Опрашке, Жач, Србобран, Рудице и Берково у општинама Исток и Клина у Метохијској котлини упутило је последњи апел косовским, међународним и српским институцијама, којим траже да им се осигура каква-таква безбедност.

- Уколико надлежне институције, а посебно Кфор, не повећају своје присуство и не дају гаранције да ће престати убиства, претње, уцене, непрестане крађе и обијања повратничких кућа, одлучили смо да поново у избегличкој колони преко Пећи и Рожаја потражимо спас у некој сигурнијој средини – стоји у апелу, последњем упозорењу повратника, чији се живот своди на страх и зебњу и, како кажу, лажи и обећања којима су их задужени за повратак обасипали претходних месеци.

У овим повратничким селима, у близини упоришта албанских екстремиста, од почетка ове године украдено је неколико трактора, више аутомобила, десетак крава и обијено више десетина тек саграђених повратничких кућа.

- Ово више није живот. Дан и ноћ дежурамо под ведрим небом, јер криминалци, наоружани до зуба, не презају ни од упада у по бела дана, а камоли ноћу – каже у име повратника Небојша Дрљевић, наводећи да са сином Душаном, старим 12 година, ноћима стражари испред штале у којој под катанцима и ланцима чува краву од које зависи опстанак петочлане породице.

- Не знам где је крај нашим стрепњама и страховању. Не плашим се, јер ако ми је суђено, страдаћу, али више не могу да трпим притисак коме сам непрестано изложен. Плашим да ће ми деца погинути -каже он, оптужујући Кфор да је олако дигао руке од Жача и осталих повратничких села у Осојанској котлини.

Повратници су били убеђени да је период страха, бар током дана, прошао, јер су мислили да Кфор није тек тако донео одлуку о препуштању улоге „чувара голих живота“ косовској полицији.

Весна Маликовић, руководилац службе за повратак у Истоку, каже да је управо она покрадена и да је остала једина Српкиња, становник Србобрана, али одлучна да истраје до последњег.

- Не знам које друго решење постоји. Обраћали смо се и вапимо да нас неко заштити, и тако бар на нашем примеру покаже да је повратак могућ и одржив. Нажалост, то остаје само пусти сан, јер живимо у сталном страху, без икакве заштите или бар могућности да се неком обратимо за помоћ – каже она.

Чашу жучи, како каже Дрљевић, прелило је недавно убиство Србина у Добруши у општини Исток, јер је то разуверило и оне најодважније у могућност слободног живота на своме.

- Знам само једно – да сам чврсто одлучио да ћу први с децом кренути пут Проклетија, јер се ово више не може трпети. Оставили смо рок од двадесетак дана и, уколико не добијемо гаранције од Кфора, мислим да нас више ништа не може одвратити од поновне селидбе – с горчином и болом у души говори Дрљевић, огорчен и на представнике српских власти, зато што дижу руке од њих.

Активни на терену

Министар за повратак и заједнице у влади Косова Радојица Томић недавно је изјавио да  министарство појачаним активностима настоји да спречи негативне последице које тензије са севера Косова неизоставно остављају на остатак Косова и Метохије. Званичници овог министарства су на терену 24 сата, како би благовремено реаговали и спречили било какве акције које могу угрозити безбедност повратника, посебно оних у Метохијској котлини, и изолованим српским и мањинским срединама.

  Nebojša Drljević střeží noc co noc se svým dvanáctiletým synem stáj s krávou, na níž zavisí život celé rodiny.

Vrátíme se do Srbska jako uprchlíci

Klina – Padesátka srbských navrátilců do vesnic Opraške, Žač, Srbobran, Rudnice a Berkovo v okrscích Istok a Klina v Metochijské kotlině, zaslalo kosovským, mezinárodním a srbským institucím poslední apel, kterým žádají, aby jim byla zajištěna alespoň minimální bezpečnost.

„Pokud příslušné instituce, zejména KFOR, nezvýší svou přítomnost a neposkytnou záruky toho, že se zastaví vraždění, vyhrožování, vydírání, nekonečné vykrádání navrátileckých domů a krádeže, rozhodli jsme se opět v uprchlické koloně přes Peć a Rožaje vyhledat záchranu na bezpečnějším území,“ píší tak v apelu tj. posledním upozornění navrátilců, jejichž životy se zúžily na strach a úzkost, a jak říkají, lži a sliby, kterými je během předchozích měsíců zasypaly orgány, které návrat uprchlíků mají na starosti.

V těchto navrátileckých vesnicích nacházejících se v blízkosti sídel albánských extremistů, bylo od začátku tohoto roku ukradeno několik traktorů, vícero aut a desítka krav, a bylo vyloupeno asi deset sotva dostavěných domů.

„Toto už není život. Ve dne v noci stojíme venku a hlídáme, neboť po zuby ozbrojení kriminálnici už neváhají vtrhnout sem i za bílého dne a nejen v noci,“ souhlasí s ostatními navrátilci Nebojša Drljević a říká, že každou noc s dvanáctiletým synem Dušanem hlídají před stájí, kde pod zámkem drží krávu, na které závisí přežití pětičlenné rodiny.

„Nevím kde je konec této nejistotě a strachování. Nebojím se, neboť jestli je mi souzeno, zemřu, ale už se nedá snášet tlak, kterému jsem nepřetržitě vystaven. Mám strach o děti.“ Obviňuje KFOR z toho, že Žač a ostatní navrátilecké vesnice v Osojanské kotlině lehce přenechal.

Navrátilci věřili, že doba nejistoty, alespoň přes den, skončil. Domnívali se, že KFOR by se jen tak nerozhodl přenechat roli „hlídače holých životů“ kosovské policii.

Vesna Maliković, vedoucí kanceláře pro návrat v Istoku říká, že ona sama byla vykradena a že v Srbobranu zůstala jako jediný srbský obyvatel, a že se rozhodla setrvat až do konce.

„Nevím, jestli jiné řešení existuje. Ptali jsme se a žádali, aby nás chránili, a chtěli jsme zkusit ukázat naším příkladem, že návrat je možný a udržitelný. Bohužel to zůstalo pouhým snem, neboť žijeme pořád ve strachu bez jakékoliv ochrany a jakékoliv možnosti se na někoho obrátit o pomoc.“

Drljević říká, že poslední kapkou bylo, když nedávno došlo k vraždě Srba z Dobruše v okrese Istok, neboť to rozladilo i ty nejodvážnější a nejoptimističtější, kteří věřili v možnost svobodného života ve svém.

„Jsem pevně rozhodnutý, že s dětmi odejdeme, neboť toto se už dále nedá snášet. Stanovili jsme si lhůtu dvacet dní, a pokud od KFORu nezískáme garance, myslím si, že nás už nic neodvrátí od plánovaného stěhování“ – s hořkostí a smutkem mluví Drljević, který je zklamán také představiteli srbských úřadů, protože od nich dávají ruce pryč.

Aktivní v terénu

Ministr pro návrat uprchlíků a komunity ve vládě Kosova Radojica Tomić nedávno prohlásil, že posílenými aktivitami ministerstvo usiluje o to, aby zabránilo negativním následkům, které ve zbytku Kosova a Metochie nevyhnutelně vyvolávají tenze na severu Kosova. Představitelé tohoto ministerstva jsou v terénu 24 hodin denně, aby mohli včas reagovat a zabránit jakékoliv akci, která by mohla ohrozit bezpečnost navrátilců, zejména těch v Metochijské kotlině a v izolovaných srbských a menšinových střediscích.

KOSOVOONLINE.CZ / PRAVDA.RS